субота, 2. март 2013.

Ђулићи - LXV

Не види ме, ја је сматрам, 
Богу с’ моли, — 
Не моли се кâ што учи 
Ђак у школи.

Не моли се кâ побожник 
Посред храма, — 
Нестало је, нема тела, 
Даша сама. 

Не чују се гласи, речи, 
Струји мисô, 
Кроз коју је рајски тамјан 
Замирисô. 

Пришô би јој, али не смем 
И не могу, — 
Та и ја се поиздаље 
Молим Богу.