Молио сам Бога крепко,
Што га мољах Бог ми даде,
Те ми с’ чини душа моја
Да ј’ и она море саде.
Легли вали, па заспали,
Као вишим чудом неким;
Маина им богодана
Чело глади дланом меким.
Па сад плави, ноћи света!
Треперите звезде мило!
Ево море — душа моја —
Уједно се с вама слило.
На зрцалу душе моје
Огледа се месечина.
— Ко те пита, ко ли хаје,
Што је доле у дубина.
Ко те пита, ко ли хаје,
Кол’ко ј’ на дну мртвих снова,
Кол’ко с’ у њој утопило
Жеља, нада и бродова!
