Она мила, а он врстан; —
Ево иду, купе свате.
Дођоше ми са лимуном,
Да ме њиме старосвате.
Остав’те ме, моји драги,
Нису више за ме свати!
Они моле, тако својски,
— Ја морадох обећати.
Топчидерска црква мала,
Ал’ је пуна светла нада:
Како не би била нада,
Србин војно, српска млада.
Хај, како је сунце топло!
Хај, како је цвеће славно!
Хај, како је мени драго
Миловање ваше јавно!
Како српско коло игра,
Како српске мисли буди!
А кум Јосим загрли ме:
„Стари свате, весô буди!“
Песме јече, чаше звече,
Руменији сви у лицу.
Де, старојко, реци и ти
Ма најкраћу здравичицу!
А старојко жеље ниже
(Као да небо њега слуша):
„Весела вам буди cpeћa,
И кô данас увек душа!“
Испи чашу, — па је хити
И песму је отпевао, —
Кô да није ноћас удиљ
С гробовима друговао...
