Ђулићи увеоци - XXXI

Од муке се песме вију; 

Rad leka се сузе лију, 

Ал’ ко пита за те ноћи, 

За авети њене црне, 

Кад под клетвом њине моћи 

Очи, срце, све претрне. 

Нигде звезде, свуда тама, 

— Па ни суза, ни песама.