Ђулићи увеоци - XXXIX

Вратисмо се спред олтара 

Са бурмама измењеним; 

Рузмарин је мирисао 

На грудима њеним. 

Киша пљушти, небо плаче, 

Па весеље мути. — 

Онда нисам ни помишљô, 

На што ли то слути.