Судбина се зове, — како л’?
Ова рука тако ледна,
Рука хладна као змија,
Рука злобна, — не знаш чија.
Лева страна наших груди,
То је њено игралиште;
Има нокте кâ у тигра, —
Срцима се нашим игра.
Кад полете сузе оку,
Она стисне, па им крати;
На вечну те муку меће, —
Да јој платиш тренут среће.
