Од детињства, од једва-сећања,
У времену невина голубља,
Имао сам, уз које приања’, —
Тад не знадох колико их љубља’.
У младости, у прозорју снова,
У то бујно чиловања доба,
Имао сам од срца другова,
И од срца — и до њина гроба.
У зрелости на оствару жеља
Кад се стаза бољој срећи прти,
Имао сам добрих пријатеља,
— Није свако умро пре самрти.
Драги часи, — мили загрљаји —
Речи песме, — уздисаји, нади,
Љубав, вера — а вера се сјаји —
Кад’јоница младости их кади.
Сад на све то спустила се тама;
Сад на све то спустила се туга;
Моја суза или тече сама,
Или једва нађе плачидруга.
Спомену вам одужит’ се хтети,
То је тлапња слепилом голема...
Ал’ ми нико не може отети:
Љубити вас — и када вас нема.
