Кад сам на свет овај пао,
На свет овај магловити,
Кажу да сам много плакô,
— Не сећам се, може бити.
Кад се магла ведрит’ поче,
Па ми зорин зрак засвити,
Кажу да сам много певô,
— Не сећам се, може бити.
Ал’ кад стиснем болно чело,
Кô кроз сан се сећам свега, —
Да сам увек тајно зебô
Од проклетства данашњега.
