Видиш кол’ко видиш са остатком вида
(Ал’ давно и гледаш, мотриш без прекида)
Видиш, земља-мати и прима и даје,
По њивама клâси злаћано се сјаје,
Чујеш драге тице кроз зелене гаје.
Ратареве труде природа признаје,
Платиће му знојак, неће желет’ хлеба —
Како не би радник имао што треба!
Ено јарко сунце дивно сија с неба,
Жеље оживљава, наде обасјава
Милина је права —
То јест, ако имаш доста заборава.
Деца као деца лепша и од цвећа,
Тренутни пољупци вечитих пролећа.
Гориш да ижљубиш тај подмладак свети —
Оно из колевке кроз душу ти лети.
Ех, како ће мајке све за њих да живе!
Како ће бабајке биљчице да њиве!
Како ће им школа бити вођа души!
Па тек друштво, друштво, док им пример пружи,
Ех, како ће Богу даре да одужи!
Слатко дете не зна шта све обећава.
Да л’ вам се привиђа слава и држава?
Милина је права —
То јест, ако имаш доста заборава.
Чујеш красне речи о свечаном збору,
Размахују тмору, навешћују зору;
Замишљено прȁво, изражено здраво —
Уз овакве речи ко би очајавô!
— Дакле споразуму да крчимо пута
Ако ћемо хала да нас не прогута?
Јесам добро чуо? Рекао си: слога?
Де још једном реци, тако т’ живог Бога!
Слога, велиш, само слога нас спасава.
Дакле увиђате!
Милина је права —
То јест, ако имаш доста заборава.
Гле, зар оно није слика света храма!
Омладина скупљена на вел’ким школама!
Кад затвори књигу, дигне другу бригу —
Зна шта народ зида на њеном подвигу.
Из душа си плеви коровљике мале,
Теше карактере, диже идеале.
Косовом се куне, поменом крвавим:
„Никад кривим путем, увек путем правим!“
На путу им зубљу Свети Сава пали, —
Та сваки ће бити Радојица мали.
То те лечи, крепи, то те одржава.
Милина је права —
То јест, ако имаш доста заборава.
С омладине пређеш, видиш друге слике.
Лепо ј’ гледат’ старе једномишљенике,
Ма двојицу само, лек је жељам’ жедним,
А камо ли више под клобуком једним.
„Наше мисли, веле, дуга прошлост спаја,
Вечите су везе нашег загрљаја,
Пријатељство ј’ наше на темељу јаком,
Смејаће се сваком бунцању злопаком.
Никакове страсти неће нас занети,
Та међу нас неће раздор стати клети.
Ми смо барем зрели, ми смо при памети.“
Тако једра душа, тако мудра глава.
Милина је права —
То јест, ако имаш доста заборава.
„Јавор“ 1891.
